OPŠTI PODACI O BORU
Broj stanovnika
558 17 stanovnika, prema zadnjem zvaničnom popisu iz aprila 2002. god
§ Broj muškaraca
27501 muškaraca, prema zadnjem zvaničnom popisu iz aprila 2002.god
§ Broj žena
28316 žena, prema zadnjem zvaničnom popisu iz aprila 2002.god
Становништво и насеља
Према попису из 2002. године, у општини Бор живи 55.817 становника (у укупној популацији Србије учествује са 0,7%, а Борског округа са 38,1%).
Општина Бор се састоји од централног насеља и седишта општине – градског насеља Бор и 12 села: Горњане, Танда, Лука, Кривељ, Бучје, Оштрељ, Доња Бела Река, Брестовац, Слатина, Злот, Шарбановац и Метовница. У ових 12 села има 13 месних заједница. Општина Бор је и седиште Борског округа који, поред Бора, чине општине Кладово, Мајданпек и Неготин.
Просечна годишња стопа пада становништва је 2,21%. Пад производње и опште лоше стање привреде општине и окружења знатно је утицало је на смањење стопе наталитета и повећање стопе миграције становништва.
Број градског становништва је по попису из 2002.године износио 39.387 становника и исти је за 15.598 становника мањи у односу на број градског становништва по попису из 1991.године, док је број сеоског становништва у посматараном периоду повећан за 11.515 и по попису од 2002.године износи 14.995 становника. Разлог оваквом негативном односу кретања градског у односу на сеоско становништво треба тражити у социо-економском развоју који треба бити усмерен ка пољопривреди и туризму, као алтернативним правцима развоја и евидентној тенденцији становништва ка повратку у села.
Према попису из 2002.године број градских домаћинстава је износио 14.238, а сеоских 5.117. У поређењу са подацима из 1991.године уочава се пораст броја сеоских домаћинстава и смањење градских, као последица свих напред наведених чињеница (вредности).
Иако је у последње две деценије дошло до великог померања становништва, то није утицало на промену националне структуре становништва коју чини 27 нација, од чега највише Срби (72%), затим Власи (18%), Роми (2,3), Македонци (1%), лица која су се изјаснила као Југословени (0,6%), Црногорци (0,4%), Албанци (0,2) и Румуни (0,2), док је учешће осталих националних и етничких групација маргинално.
Доминантан број становника спада у категорију радно-способног становништва (69,5%), што се може узети у обзир као значајан развојни потенцијал који ће опредељујуће утицати на тржиште рада и запосленост.
У образовној структури становништва старог 15 и више година на подручју општине Бор (2002.), завршена средња школа је најчешћи вид образовања (35,5% становника), на другом месту је основно образовање (25,4%), док је 8,9% (4.159) становништва општине са вишом и високом стручном спремом.
· Površina
856 km2
· Broj zaposlenih
16.378 prosečno tokom 2005. godine
· Broj nezaposlenih
6.249 nezaposlenih prema podacima za juli mesec
· Broj zaposlenih u 2006.
1.362
Prosečna starost
41,5 godina opšti prosek, prema zadnjem zvaničnom popisu iz aprila 2002. god
- 40,2 godine prosek starosti muškaraca, prema zadnjem zvaničnom popisu iz aprila 2002. god
- 42,8 prosek starosti žena, prema zadnjem zvaničnom popisu iz aprila 2002. god
Prema podacima za mesec avgust 2003. na teritoriji opštine Bor evidentirano ukupno 7579 nezaposlenih lica od čega je 4168 žena.
Podaci su zvanični i dobijeni od Zavoda za tržište rada Srbije – Služba za zapošljavanje Bor,
· Broj privatizovanih preduzeća od 2001.
7 preduzeća i to:
- Društveno preduzeće za promet robe na veliko i malo TEHNOPROMET-BOR – BOR
- FABRIKA POLIESTER FOLIJA BOR d.o.o. – BOR
- Preduzeće u društvenoj svojini za klanje i preradu mesa klanica POLET u restrukturiranju – BOR
- Građevinsko društveno preduzeće SLOGA – BOR
- Trgovinsko proizvodno preduzeće CENTROISTOK DOO – BOR
- Društveno preduzeće za urbanistički razvoj, projektovanje i izgradnju BORINŽENJERING – BOR
- Društveno štamparsko preduzeće Bakar Bor – BOR
a prema podacima objavljenim na sajtu Agencije za privatizaciju Vlade Republike Srbije.
· Vrednost prodatih preduzeća od 2001. (u evrima)
» 1.400.000,00 Eura, prema ostvarenoj ceni u procesu aukcijske privatizacije, kao dominantnog modela prodaje za preduzeća u opštini Bor.
· Trenutno najveća investicija i vrednost
Projekti parcijalne rekonstrukcije vodovodne i kanaliztacione mreže i to Projekat 1 – Vodosnabdevanje seoskih MZ, Projekat 2 – Parcijalna rehabilitacija vodovodne mreže u gradu, Projekat 3 – Izgradnja fekalne kanalizacije, koji se realizuju preko Programa podrške opštinama istočne Srbije. Ukupna vrednost ovih investicija – 1.164.590,00 Eura (iz donacije-75%, budžeta opštine-25%).
· Vrednost izvoza u 2006.
Podatke o izvozu bi bilo moguće pronaći na http://www.rpk-zajecar.co.yu , regionalna privredna komora Zajecar, 19000 Zajecar, Nikole Pašića 37, Tel/Fax: +381 19 421-411, 421-412, 420-910
· Šta se najviše izvozi
Gledano po visini izvoza – bakarna anoda, sirovina za proizvode od bakra
Bakar Podatke o izvozu bi bilo moguće pronaći na http://www.rpk-zajecar.co.yu , regionalna privredna komora Zajecar, 19000 Zajecar, Nikole Pašića 37, Tel/Fax: +381 19 421-411, 421-412, 420-910
· Šta se najviše proizvodi
Gledano po vrednosti proizvodnje – bakarna anoda, sirovina za proizvode od bakra
Podatke o izvozu bi bilo moguće pronaći na http://www.rpk-zajecar.co.yu , regionalna privredna komora Zajecar, 19000 Zajecar, Nikole Pašića 37, Tel/Fax: +381 19 421-411, 421-412, 420-910
· Broj fakulteta
Jedan fakultet – Tehnički fakultet, sa šest odseka
· Broj studenata
Oko 1600 studenata redovnih studija na svim smerovima
Najpoznatija ličnost rođena u našem gradu?
Ima više mogućih kandidata: Milan Stojadinović-Bas, braća Vraneš,
РТБ Бор
РТБ Бор представља највећи привредни субјекат у општини Бор, односно у читавом региону источне Србије. РТБ Бор чине: РББ, РБМ и ТИР.
До краја 80-тих година РТБ-Бор је био један највећи европски гигант у облати обојене металургије и прераде бакра, а други у Свету, са годишњом производњом од преко 100.000 тона катодног бакра. Међутим, године експолатације руде, непланско и слабо улагање у производњу и технолошке капацитете, пословање у условима санкција са депресивном ценом бакра у односу на трошкове производње, нагомилане последице загађености, учиниле су да РТБ Бор задњих 15-так година, постане предузеће са великим проблемима, у потреби за свежим капиталом ради обнове производње и наставка експолатације преосталих рудних лежишта чија издашност може обезбедити профитабилну производњу у наредних две-три деценија.
Основне делатности Предузећа су вађење и прерада руде са укупно 4500 радника.
Екслоатација руде се тренутно одвија на три места: Јама, Велики Кривељ и Мајданпек.
Влада Републике Србије је одлучила о продаји овог Предузећа путем тендера, као јединствене целине, сходно Стратегије приватизације и реструктурирања РТБ Бор усвојене Закључком Владе Републике Србије бр: 023-1378/2006-001 од 23. марта 2006. године, међутим после неколико покушаја ниједан тендер није успешно завршен.
