Suvišni ljudi – Proces privatizacije u Srbiji

Advertisements
Objavljeno pod LOKALNA POLITIKA, POLITIKA | Označeno sa , , | Ostavite komentar

Kako da postanete milioner iz peska ( Privatizacija Belorečkog peščara )

Kako bugarska TV7 vidi privatizaciju Belorečkog peščara  ( snimak je bez prevoda ):

Objavljeno pod LOKALNA POLITIKA | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

ISTRAGA U RTB-u BOR

PREUZETO : INFORMER

Objavljeno pod LOKALNA POLITIKA | Označeno sa , , , , , , , , | 1 komentar

Insajder u RTB-u

Preuzeto sa sajta : Insajder

Insajder istražuje kako je Rudarsko topioničarski basen Bor postao jedan od najvećih gubitaša u Srbiji, koji u ovom trenutku ima dug od skoro milijardu evra.
Kakvi su efekti novog ulaganja od više od 250 miliona evra od 2009. godine, koje je odobrila Vlada Srbije nakon dva neuspešna tendera za prodaju? Koliko će koštati izgradnja nove Topionice i šta će ona značiti za poslovanje RTB-a?
Zašto je i pored rekordne cene bakra, koja je poslednjih godina dostizala i 10 hiljada dolara po toni, ovo preduzeće poslovalo u minusu, a njegove obaveze prema državi plaćali svi gradjani Srbije?


Da li je bilo povlašćenih firmi u trgovini sa RTB-om i ko je potpisivao ugovore koji su bili štetni za ovo društveno preduzeće?
Koji su efekti restrukturiranja u kojem se RTB nalazi od 2004. godine i kako su prodavani delovi ovog preduzeća? Da li je ključne odluke o poslovanju donosilo rukovodstvo RTB-a, Agencija za privatizaciju, ili resorno ministarstvo?
Na ovoj temi radi novinar Insajdera Djordje Nasković. Za sve sugestije možete ga direktno kontaktirati.

p.s. Ipak je istina ono što se pričalo po Boru, da je i Insajder zainteresovan za RTB.

Objavljeno pod LOKALNA POLITIKA | Označeno sa , , , , , , | 2 komentara

Dragiša Trujkić: Sve privatizacije su nameštene, pa i prodaja „Belorečkog peščara“

Preuzeto sa sajta : Medija centar Bor

Bor, 20. avgust

Sindikalci neumorno opsedaju Agenciju za privatizaciju zbog loše i sumnjive privatizacije donedavnog rudnika kvarcnog peska iz sastava RTB Bor „Belorečki peščar“

Autor: M.C.

-Sve privatizacije u Srbiji su nameštene i naštimovane. Ovih dana vodimo borbu u Agenciji za privatizaciju oko rudnika Belorečki peščar iz Donje Bele Reke kojeg je pre godinu i po prodao RTB Bor jednoj bugarskoj firmi. Nove gazde prvo su smanjile plate zaposlenima… Kada je reč o bivšoj Fabrici ventila iz Bora, ona je prodata iz stečaja. Radnicima nisu isplaćene zaostale zarade (od deset do 15 plata, kako kome), ali novine u zakonu ih onemogućuju da naplate potraživanja. Ne vredi ni to što je njih oko 20 dobilo sudski spor na sudu u Strazburu. Prošli su svi rokovi za potraživanja, jedino predstoji da od nadležnih u Republici zahtevamo produženje rokova.Ovo je danas pred oko 100 ozlojeđenih bivših radnika Fabrike ventila rekao Dragiša Trujkić, predsednik Opštinskog veća Samostalnog sindikata Bor.

Na ovom skupu čulo se da je fabrika privatizovana pre deset godina, da su radnici otpuštani jedan po jedan i da je od njih 281 danas u toj firmi (promenjen je naziv) manje od 20 zaposlenih. Čulo se i to da je fabrika prodata za 22 miliona dinara i da je novi gazda samo od prodaje bakarnog krova i mašina oteranih na otpad isplatio obavezu prema Agenciji za privatizaciju.

-Gde su pare od prodaje privatizacije. Mi samo tražimo naše. Samohrana sam majka, briga nekog što sam ostala na ulici. Gde je stečajni sudija, Trgovinski sud, zar moramo u Strazbur-rekla je Milovanka Ristić, a njen kolega Toni Mihajlović ne može da veruje zašto sindikati neće da ih zastupaju, bar u delu kada su bili u radnom odnosu.

-Isterivanje zaposlenih počelo je od 2003. godine i niko da se seti da nas uvaži. Radilo se lopovski, žalili smo se, sudili. I danas se sami okupljamo, idemo po sudovima čije presude ništa ne vrede. Ni sindikati navodno ne mogu da pomognu, jer se trenutno vodimo kao nezaposeni – podsetio je Mihajlović.

Ako bi komentarisali današnji protest nekadašnjih radnika Fabrike ventila u Domu kulture, najpre bi se moglo duboko razmisliti o Trujkićevoj rečenici: „Privatizacije ne samo da su sumnjive, sve su, od prve do poslednje, nameštene i naštimovane. Ovih dana bijemo bitku u Agenciji oko Belorečkog peščara“…“ Primedba Udruženje inženjera u rudarstvu da RTB Bor nije trebalo da prodaje Kisikanu i rudnik kvarcnog peska u Donjoj Beloj Reci, jer su vezani za proces proizvodnje u kombinatu bakra, dolazi na svoje mesto. Posebna je priča kako je i pod kojim uslovima obavljena prodaja, ko je profitirao a ko izgubio u toj transakciji. Vreme, nadajmo se blisko, pokazaće tačno ko je u pravu, mada se i danas jasno vidi da su država i radnici najveći gubitnici.

 

 

 

 

Objavljeno pod LOKALNA POLITIKA, POLITIKA | Označeno sa , , , , , | Ostavite komentar

U TOKU NAJVEĆA PLJAČKA U ISTORIJI SRBIJE !

Preuzeto sa : http://www.akademediasrbija.com

U poslednjih desetak godina prodato je u Srbiji sve što je najvrednije i najprofitabilnije. Procene stručnjaka govore da je u pomenutom periodu Srbija direktno oštećena za oko 100 milijardi dolara, a u perspektivi iznos je višestruk.

Prva velika pljačka Srbije izvršena je pod rukovodstvom Zorana Djindjića prodajom smederevskog Sartida. Kupac je američki koncern umesto obećanja nemačkim kompanijama i svetski stručnjaci su očekivali da će Amerikanci po svome oprobanom sistemu svesno upropastiti, pa onda zatvoriti najveću železaru u ovom delu Balkana. To je oprobani, ne samo američki recept otklanjanja „opasnosti“ u daljim regionima gde se države ili režimi mogu „otrgnuti“ od američke pomoći ( kontrole ) a korist preuzeti neko drugi (Rusija) ili druge svetske mega kompanije. Umesto toga Amerikanci su utvrdili da je Smederevska kompanija“ zlatna koka“ i sa malim investicijama iz Smedereva čelik ide po Evropi, ali posebne vrste limova u Ameriku. Naravno, sa beneficijama koje su dobili, Amerikanci su napravili za protekli period odličan profit, ali sudbina železare nije sasvim izvesna.

NAJVEĆA TAJNA KRALJA ALEKSANDRA

Nedavno je objavljena vest da je bez mnogo pompe u jednom borskom majdanu započelo ponovo kopanje rude zlata. Spomenuto je uzgred da je moguće prema istraživanjima na toni rude dobiti oko i preko deset grama zlata, više od kilograma srebra i još nekih vrlo retkih metala. Posao će dobiti oko 300 radnika iz okoline što je veliki uspeh i nada za oporavak tog kraja. Na žalost nisam čuo izvorno, ko je finansijer obnove eksploatacije rudnika i plašim se da je to neko od stranaca, mada je rečeno da je investitor lokalna samouprava ? Možda će neko odmah reći, pa dobro kada nisu mogli ovi naši da finansiraju, makar neka radi stranac i digne iz bede par stotina porodica. Upravo je tu kvaka i velika misterija od ogromne važnostiza napredak Srbije. Da, napredak Srbije, a ne samo lokalnog mesta i borskog kraja, kada čujete o čemu je zapravo reč.

Ova informacija je do sada bila zaista veoma dobro čuvana tajna i verovatno da će biti dovoljno ako se kaže da je istu čuvalo godinama i decenijama par osoba iz porodice Karadjordjević ( ne bliskih princu Aleksandru).

U ovoj storiji je reč o rudniku sa imenom „Deli Jovan“ koga je praktično kao površinski kop zlata otvorio još 1901. godine poznati industrijalac Djordje Vajfert.

Vajfert je vršio početnu eksploataciju do Prvog Svetskog rata otvorivši malu jamu rudnika, jer su rudari samo pratili zlatnu žilu sa površine dobijajući izmedju 20 do 30-tak grama zlata po toni rude. Niko u Boru nije znao šta zapravo kopa Vajfert i smatrali su to više poslom entuzijaste , nego velikim profitom, isto kao i posao ispirača zlata u Peku. Medjutim, prava je istina da su osim zlata i srebra, Vajfertovi poverljivi rudari i inžinjeri vadili još čak desetak vrsta minerala od najkvalitetnijeg kvarca do retkih, čak i nepoznatih vrsta kamena. Kada je počeo Prvi svetski rat 1914. godine rudnik je zatvoren zbog čega se niko nije mnogo brinuo u lokalu ,a većina stručnih radnika koje je doveo Vajfert iz Beograda, Zemuna i Pančeva otišli su kućama. Posle svršetka rataVajfert je hteo da obnovi proizvodnju u rudniku, ali Kralj Aleksandar I. mu nije izdao dozvolu stavivši svoju ruku na rudnik predosećajući da “gde ima dima ima i vatre” jer ne bi “stara lisica” kao što je Djordje Vajfert već u ozbiljnim godinama trošio vreme na avanturističke poslove. I onda je Kralj uzeo koncesije na rudnik preko jedne francuske firme držeći većinu od skoro 75 procenata akcija rudnika.

Ozbiljni francuski stručnjaci utvrdili su da je neugledni rudnik sa svega stotinak metara kopa, jedno fantastično nalazište zlata i predložili Kralju da primeni kombinovane metode kopanja i spiranja rude u samom rudniku . Poverljivi izvore tvrde da je od jedne do druge zlatne žile procenat zlata bio od 10 do čak fantastičnih 200 grama zlata po toni iskopane rude. Francuzi su u rudniku našli opremu za kopanje i razne iskopine na osnovu kojih su utvrdili da su još Rimljani kopali tunele u ovom rudniku, koji su se vremenom urušili. Neki izvori kažu da je Romulijana bila ukrašena zlatnim listovima iz ovog rudnika.Šta se i koliko kopalo u „Deli Jovanu“ bila je dobro čuvana tajna i po smrti Kralja Aleksandra, dalekovidi Knez Pavle namesnik, predvidjajući ratnu opasnost naredio je da se neupadljivo obustavi kop zlata u „Deli Jovanu“ i isti zatvori, a više ulaže u rad rudnika bakra i zlata u Boru.

Inače rudnik bakra u Boru je otvoren 1903 godine , koji je do danas jedan od najbogatijih rudnika bakra na svetu, ali sa zastarelom tehnologijom. Pored bakra iz Bora se vadi i zlato, ali u skromni količinama.To su ipak količine od preko 10 grama zlata po toni rude, što predstavlja po svetskim merilima sasvim isplativ procenat rude za eksploataciju i dobru zaradu. Naravno i na njega je 1920 godine stavio svoju šapu Kralj Aleksandar udružujući se sa dve francuske kompanije. Pravo je čudo da nemački stručnjaci nisu pokazali interesovanje za kop „Deli Jovan“ tokom okupacije Srbije u Drugom svetskom ratu, već su se usredsredili na razvijeni i dobro organizovani iskop bakra u Boru – preko potrebne sirovine za industriju naoružanja. Medjutim i pored toga pedantni nemački izvori su zabeležili da je osim bakra tokom tri pune godine eksploatacije nemačkim stručnjacima pošlo za rukom da bude izvadjeno oko deset tona zlata iz Borskog rudnika, koje je naravno prebačeno sa hiljadama tona bakra u Nemačku !

I da se vratimo na početak ove priče. Rudnik „Deli Jovan“ sa svojim potencijalom može sa odredjenim ulaganjima države u najnoviju tehnologiju donositi prema stranim procenama već u prvoj godini najmanje, pazite, najmanje jednu tonu zlata i duplo toliko srebra i neslućene količine skupocenih minerala.Odakle ove za nas neverovatno optimističke procene.

Evo iz prve ruke: U Srbiji je od 24.do 30 juna ove godine boravio poznati geolog ing. Bajron King koji je završio studije na Harvardu, bivši savetnik najvećih svetskih naftnih kompanija, milioner koji je obišao sve najpoznatije rudnike zlata na svetu ( osim Rusije) posebno u Južnoj Africi i konačno pre godinu dana došao prvi put u Srbiju . On je obišao prvo Borski rudnik, a zatim skoro slučajno i „ Deli Jovan“, gde je sedam dana vršio ispitivanja. Posle toga je u svome magazinu“ Investitor“koji se štampa u ograničenom broju primeraka „površno“ napisao da su „Borski rudnik“ i „ Deli Jovan“ dva rudnika u Srbiji koje vredi ulagati, još bolje – kupiti ih.Konačno u junu kao što je rečeno on dolazi ponovo u Srbiju i dovodi sa sobom četiri svetska rudna magnata. Naš ministar za energetiku je bio toliko ljubazan, da im stavi na raspolaganje helikopter ! Ali niko ne zna ko su zapravo bili gosti i kakve su im namere. U javnosti se o toj poseti ne zna ništa.

Zato je osnovana pretpostavka: da bi bilo zaista sumnjivo da dodju neki poslovni ljudi iz sveta i kupe neki zapušteni rudnik pored Bora. Zato ova vlast inicira otvaranje rudnika „ Deli Jovan“ posle punih 75 godina sa pričom da ima tu zlata u rudi oko 10 do 15 procenata po toni, što je više od granice komercijalne eksploatacije, da bi se uskoro pojavio partner ili još bolje – kupac iz inostranstva .

Ovo nije nova teorija zavere u Srbiji !

Ovo je istina koja je izbila na videlo, jer Karadjordjevići (verovatno) vide da će se problem restitucije njihove imovine (imaju neka prava na Rudnik Bor) odužiti ,a dragoceni rudnik zlata koji je od seljačkog kralja Aleksandra napravio evropskog monarha, kome je pristizalo toliko para da može da ih troši u najpoznatijim letovalištima i kockarnicama Evrope nemilice, otići u tudje ruke iz kojih ga nikada neće iskopati.

I zato se pozivaju sve srpske patriote i rodoljubi, da se zainteresuju šta se dogadja dalje sa rudnikom „Deli Jovan“, kakva je to čudna priča o obnavljanju rudnika posle 75 godina ćutnje, odakle pare, po čijoj preporuci i sa čijim dopuštenjem stranci kontrolišu kvalitet rude u Borskom bazenu. Samo iznošenje u javnost ovih podataka koji su lako proverljivi, spasićemo ovo srpsko dobro koje može pomoći Srbiji da se izvuče iz sadašnje bede i propasti.

Pomozite Srbiji i pošaljite ovaj prilog prijateljima, medijima, i još bolje stručnjacima geolozima koji treba da se zainteresuju i dignu svoj glas protiv nove pljačke Srbije.

Objavljeno pod LOKALNA POLITIKA, POLITIKA | Označeno sa , , , , , | 5 komentara

ПОКРЕТ ЗА ЖИВОТ СРБИЈЕ ДВЕРИ СРПСКЕ У БОРУ 03.04.2012

Objavljeno pod LOKALNA POLITIKA, POLITIKA | Označeno sa , , , | 5 komentara